Naručiš u osam. Stigne u devet. Otvoriš kutiju i ono što je prije pola sata bilo hrskavo sad je mokro, mlako i tužno. Pitaš se je li problem u pizzi.
Nije. Problem je u pari.
Pizza koja izađe iz peći ima oko 90 °C i ogromnu količinu vlage u sebi. Ta vlaga mora nekamo. Ako je zatvoriš u kutiju bez ventilacije, para se digne, udari u karton, ohladi se, kondenzira i padne natrag. Ravno na koru.
Tri stvari koje to rješavaju
Prva je kutija. Mora imati otvore i mora biti dovoljno visoka da para ima kamo. Jeftina niska kutija bez rupa je najskuplja stvar u cijelom lancu, jer ti uništi proizvod koji si dobro napravio.
Druga je vrijeme između peći i kutije. Pizza mora stajati trideset do šezdeset sekundi na rešetki prije nego uđe u karton. Toliko treba da najgori val pare izađe. Šezdeset sekundi.
Treća je ruta. Nema kutije koja spašava pizzu koja putuje četrdeset pet minuta. Zato mi vozimo samo osam mjesta i zato ne primamo narudžbe izvan njih koliko god nam se htjelo.
Što ti možeš napraviti
Kad kutija stigne, otvori je odmah. Ne ostavljaj je zatvorenu na stolu dok slažeš tanjure. Svaka minuta zatvorene kutije radi protiv tebe.
I nemoj je stavljati u pećnicu da se grije. Mikrovalna je još gore. Ako je stigla vruća, jedi je vruću.
